Medznun je pozelio napisati Lejli pismo , pa je uzeo pero u ruku i kazao :Cim oci zatvorim , vidim te .
Ime tvoje s jezika mi ne silazi .
Spomen na te u srcu cuvam ,
pa kome onda da biljezim ?
Nakon toga slomo je pero i poderao papir ...
..znam, da sve od Tebe je,Dobri moj Gospodaru Čuješ li ? .. kako su blage tišine,kad suza pomiluje lice .. slušajući lezet ezana,pa kad ti dotakne sklonjenu dubinu .. volim, volim trenutke koje mi daruješ.. .. očarana,posve zaboravih da se i ovaj majušni trenutak brzo topi,poput pahulje na dlanu, eh .. ..a ja ću i dalje šutjeti,laganim korakom nastaviti hoditi .. Milošću Tvojom .
Nema komentara:
Objavi komentar